Sep 19, 2012

Přežít svůj život (teorie a praxe) (Jan Švankmajer, 2010)


Sredovečni i pomalo smeteni činovnik Evžen
(sjajni Václav Helšus) nastoji da otkrije značenje svojih snova u kojima stupa u ljubavnu vezu sa lepoticom u jarkocrvenom kompletu (neodoljiva Klára Issová, krupnih očiju i razoružavajućeg osmeha). Njeno ime je svaki put drugačije, ali iz nekog razloga uvek počinje slovom E. Identitet zagonetne ljubavnice, ali i ostalih kreatura REM faze, poput namćoraste starice beskućnice (Emília Došeková) koja, između ostalog, uobražava da je Napoleon, Karl Marx, Treće Oko i Bog, biva otkriven tokom seansi kod doktorke Holubove (Daniela Bakerová), stručnjaka za psihoanalizu (otud i dolenavedena etiketa). Osim toga, ona Evženu pomaže i da se priseti detinjstva iz kojeg, kako se ispostavlja, nosi duboke traume... 

U duhovitom prologu, nalik onom iz pet godina starijeg (i mračnijeg) Ludila (Šílení), reditelj samoironično saopštava da je ono što sledi "sirotinjska i nesavršena zamena za regularan film", pošto nije uspeo da prikupi dovoljno sredstava. Snimanjem u studiju troškovi transporta svedeni su na minimum, a uštedelo se i na honorarima glumaca, pošto su uglavnom korišćeni isečci njihovih fotografija koje ne moraju da jedu. Ovom podrugljivom ispovešću uspostavlja se lepršava gorkoslatka atmosfera koja, pored specifičnog humora, obeležava i ostatak najnovijeg ostvarenja legendarnog češkog nadrealiste. Kombinovanjem kratkih igranih sekvenci, najčešće u krupnom planu, i staromodne kolažne animacije na tragu dečijih emisija i Gilliamovih vinjeta za Monty Python's Flying Circus, Švankmajer isporučuje jeftinu, ali vizuelno briljantnu i pitku "psihoanalitičku komediju", u kojoj se usredsređuje na dvostruki (svesni i podsvesni) život glavnog junaka. (A ukoliko se složimo sa mišlju nemačkog filozofa Georga Christopha Lichtenberga, onda bi pojam "dvostruki" trebalo zameniti sa "kompletni".)

Granica između oniričnog i stvarnog sveta izbrisana je neprekidnim nizom neretko apsurdnih i blago grotesknih bizarnosti koje ne deluju otuđujuće, niti služe za hermetičko zatvaranje priče, uvrnute ali začudo vrlo koherentne. Iz prozora zgrada iskaču uvećane ruke koje lakiraju nokte ili dugi jezici koji se uvijaju u ekstazi (autorov zaštitni znak). Kolona obnaženih žena sa kokošjom glavom izlazi iz radnje za prodaju tiketa državne lutrije Sportipo, kojom je opsednuta Evženova supruga, stalno namrgođena, ali dobroćudna Milada (Zuzana Kronerová). Ulicama prolaze plišani medvedi sa erekcijom i kotrljaju se džinovske jabuke, a ogromna zmija proždire ćelavog muškarca koji trči u mestu. A za neke od najkomičnijih momenata zaduženi su portreti Sigmunda Freuda i Carla Junga koji vise na zidu psihijatrijske ordinacije, pažljivo slušajući analiziranje pacijenta i ispoljavajući zadovoljstvo ili nezadovoljstvo zaključcima sledbenice njihovih teorija. Čak i onda kada niste sigurni šta se krije iza brojnih simbola rasutih po filmu, verovatno nećete moći da odolite Švankmajerovoj divljoj mašti, nesavladivoj kreativnosti i razigranoj režiji...


No comments:

Post a Comment